Hit the road Jack i Belo Brdo

Bio je kraj jula tačnije 25.07.2011. godine prijatelji i ja vraćali smo se sa letovanja na Hvaru. U povratku odlučili smo do svratimo do kontinentalnog dela Istre i da uživamo u istarskoj kuhinji i sjajnim vinima.

Naše odredište bio je Grožnjan, utvrđeni gradić iz 12. veka, smešten na vrhu brežuljka sa kamenim zvonikom koji je bio visoko iznad svih  kuća.Utvrđeni gradić okružen stoletnim maslinama i vinogradima, uskih kamenih ulica, prepunih zelenila i cveća, na svakom uglu se nalazila po jedna galerija, prepuna  umetničkih dela.

Grožnjan je poznat po svojim letnjim muzičkim i likovnim radionicama, kada smo stigli iza svakog otvorenog prozora moglo se čuti neka klasična kompozicija izvođena na raznim instrumentima.

Bio je to jedan neverovatan ugođaj, krenuli smo da tražimo smeštaj ali se ispostavilo da je sve bilo puno, kada smo mislili da odustanemo i krenemo dalje prišla nam je ljubazna žena i ponudila nam smeštaj. Njeni gosti koji su rezervisali otkazali su u poslednjem trenutku pa smo mi oberučke prihvatili njenui ponudu.

Kuća u kojoj smo se smestili bila je više nalik galeriji, prepuna slika, starog anikvitetnog nameštaja i raznih skulptura koje je radila naša domaćica. Uzane drvene stepenice vodile su na galeriju, a dalje na prelepu krovnu kamenu terasu koja se nalazila tik pored zvonika. Sa nje pogled je pucao na prelepe krovove Grožnjana i na zelenu dolinu reke Mirne.

Raspakovali smo se, izvadio sam iz torbe bocu vina koju sam poneo  iz Novog Sada. Jednostavno to uvek radim, jer na putovanjima uvek upoznate nove ljude, pa želim tako da im predstavim neka naša vina i da se malo hvalim. Bila je to magnum boca Chardonnay 2010. vinarije Belo Brdo iz Čerevića ostavio sam je u frižideru da se hladi da bi uživali u njoj posle večere.

U obližnjm restoranu večerali smo ukusne pljukance sa tartufima, jelo koje morate probati kada ste u poseti Istri, mrak se već spuštao na Grožnjan, vratili smo se u stan, da uživamo u našoj terasi i vinu.

Taman kada sam izvadio bocu, otvorio je i krenuo da sipam vinu u čaše, usnuli Grožnjana prekinuli su rifovi gitare i zvuci klavira. Krenula je svirka pod našim prozorom bio je to početak koncerta slovenačkog umetnika Uroša Periča i njegovog benda „Tribute to Rey Charles“, u stvari to je bio već deseti dan manifestacije „Jazz is back „ koja se tradicionalno svake godine održava u Grožnjanu.

Sjajno, brzo smo pokupili čaše i vino i izašli napolje, na letnjoj pozornici bend je već svirao, sipali smo Chardonnay, bio je idealno ohlađen, za vrelu letnju noć koja je bila pred nama.

Ređao se hit za hitom, vino smo delili sa još par italijana koje smo upoznali dok smo igrali, bili su oduševljeni jer odavno nisu pili tako dobar chardonnay.

Ali kada je krenuo „Hit the road Jack“ mislim da je tada kombinacija vina i muzike dobila pravu dimenziju, vokal Uroša Periča je bio potpuno isti kao Rey Charles, harzmatičan i snažan savršen uz zaokružen i elegantan chardonnay Belog Brda. Magičan klavir, ritmovi bubnjeva i fine bas linije bile su idealan par uz prepune voćne arome vina. Rifovi gitare uz ovo uzbudljivo vino svima su bili pravi pogodak, veče se bližilo kraju, zadovoljni i srećni otišli smo na spavanje, sećam se samo da smo razmenili brojeve sa našim novim drugarima iz Italije uz obećanje da ćemo ih sledećeg leta voditi u vinariju Belo Brdo.

Utonuo sam u jastuk, tišina je ponovo zavladala uskim ulicama romantičnog Grožnjana, kakvo divno veče ali sutra je ipak trebalo krenuti nazad za Novi Sad. Hit the road Jack !

Živeli !