Obično moja potraga za savršenim parom muzike i vina traje jako dugo, uvek treba puno vremena da bih odabrao pravu numeru, a zatim i vino koje će sve to ispratiti. U ovom slučaju, sve je trajalo jako kratko, imao sam pred sobom savršen muzičko-vinski par, samo sam trebao da ga uzmem.Pronašao sam mladu vinariju Belo Brdo s Fruške gore i vlasnika Aleksandra Zeremskog koji pravi izuzetna vina, a uz to je i veliki fan muzike Pink Floyda.
Kada otvorite internet stranicu vinarije Belo brdo dočekaće vas numera „Coming back to life“ s albuma The Division Bell iz 1994. godine.
Znači imao sam numeru, a vino? Pa imao sam i vino Alma Mons berba 2013. fantastična kupaža: cabernet sauvignon, cabernet franc, merlot, petit verdot i marselan vinarije Belo Brdo. Ova kupaža je osvojila zlatnu medalju na najvećem svetskom vinskom takmičenju u Beču, AWC Vienna 2016.
Tvorac ovog vina je zasigurno uživao u muzici Pink Floyda dok je stvarao ovo remek delo, zato sam morao da proverim kako „radi „ovaj savršen par muzike i vina.Odlučio sam da odem do vinograda Aleksandra Zeremskog smeštenih na obroncima Fruške gore koji su se spuštali prema Dunavu tik pored Čerevića na samo petnaestak kilometara od Novog Sada.
Bocu Alma Mons ću degustirati baš u vinogradima odakle je i grožđe od kojeg je napravljeno ovo vino, mislim da će ovo biti jako bitno za ovaj muzičko-vinski par.
Numera je prebačena u telefon, slušalice u torbi, takođe i vino otvoreno par sati ranije da bi lepo prodisalo, još samo čašu da uzmem i put pod noge. Autom sam išao dok je to put dozvoljavao, dalje sam morao pešice uz beli prašnjavi put koji je presecao suncem okupane vinograde Aleksandra Zeremskog.
Konačno bio sam na vrhu Belog Brda, uživao sam u prelepom toplom danu, osvežavajućem povetarcu s Dunava, mirisu obližnjih Fruškogorskih šuma i cvrkutu ptica.
Seo sam između redova vinove loze, u prijatnom hladu zelenih lastara, sipao sam vino u čašu, stavio slušalice na uši, numera je krenula i magija je mogla da počne.
Pomerio sam čašu izvan hlada vinove loze, u pravcu sunca, sunčev zrak pao je na vino, i ono je zasijalo intezivnom purpurnom crvenom bojom sa nezaboravnim ljubičastim odsjajem.
Uz lagani gitarski solo Dejvid Gilmora zavrteo sam vino u čaši, mirisi su krenuli ka mom nos baš u trenutku kade je krenuo vokal. Primarne arome kupina i šljiva, sekundarne arome vanile plemenitog drveta i tercijalne arome crnog bibera i čokolade pratile su razigranu ritam sekciju klavijatura, bubnjeva i bas gitare. Mislim da su mirisi postali još intezivniji i raskošniji u kombinaciji s čarobnim Gilmorovim vokalom, i mirisima čokota cabernea, frana, merloa , petit verdoa i marselana kojima sam bio okružen.
Uzeo sam gutljaj vina, njegova punoća, struktura i kompleksnost aroma mešali su se melodijom koja je odzvanjala u mojim ušima i u mojim mislima. Na nepcima tragovi mineralnosti stapali su se hrskavim kiselinama i živahnim taninima koji su igrali uz virtuozne solaže U samoj završnici Alma Mons se sa svojom slojevitošću, dobrom teksturom, intezitetom i osvežavajućim herbalnim tonovima stapala sa fantastičnim Gilmorovim gitarskim solom koji je numeru vodio spektakularnom kraju.
Bio je ovo pun pogodak, savršen par muzike i vina pronašao sam u vinogradu, Aleksandar Zeremski je ovo vino radio dok je slušao „Coming back to life“, u to sam sad ubeđen.
Opijen mirisima vinogradarske zemlje, vinove loze, mirisnih trava i samog vina, ustao sam sa bele zemlje pogledao u pravcu Sunca, a u slušalicama poslednja strofa, koja nikada nije bolje zvučala nego sada. Pink Floyd, Gilmor, vino, sunce, vinograd, priroda, Belo Brdo, Fruška gora bio je to moj povratak nazad u život.
„ I took a heavenly ride through our silence
I knew the waiting had begun
And headed straight… into the shining sun“
Živeli!
Коментари
Постави коментар