Five O' Clock in the Morning i Dokaz

Volim novembar mesec u Novom Sadu, razloga ima više ali za mene je jedan najbitniji, a on se zove Novosadski jazz festival. Prošle  godine se održavao sedamnaesti put
po redu i ugostio je mnogo poznatih jazz umetnika. Jedno ime koje je meni posebno privuklo pažnju je Duško Gojković, naš poznati trubač, fligelhornista, kompozitor, aranžer i dirigent, za koga se može pouzdano tvrditi da je naš najuspešniji, i u inostranstvu, najpriznatiji džez muzičar. Duško Gojković  je umetnik, koji je svojim načinom života i svojim velikim muzičkim delom ovekovečio suštinu umetnosti koja je, kad je on u pitanju,uvek bila nadnacionalna.
Nisam želeo da propustim ovu svirku ni po koju cenu, naročito sam se obradovao kada sam saznao da će svirati sa legendarnim jazz orkestrom iz Beograda, pogađate bio je to Big Bend RTS_a. Osnovan 1948. godine pod imenom Zabavni orkestar Radio Beograda, prvobitni orkestar je uključivao gudače, u vreme kada su se uživo snimale emisije na programima Radio Beograda. 1954. godine su se odvojili gudači, a orkestar je nastavio rad u big band formaciji u kakvoj je i danas.
Svirka je bila zakazana za 21 h, sa nekolicinom prijatelja došao sam ranije do Srpskog narodnog pozorišta gde je trebao da se održi ovaj fantastični koncert.

Duško Gojković

Smestili smo se na balkon velike sale SNP_a, spremio sam malo iznenađenje za svoje prijatelje. Odlučio sam da u svirci uživamo uz  čašu vina,  nisam baš bio ponosan na sebe jer sam prokrijumčario bocu, ali poučen iskustvom s prethodnih  džez  festivala s pivom koje se točilo u holu, što je bio slučaj i ove godine. Po meni džez i pivo nisu bili savršen par.
Vino za koje sam mislio da će biti idealan par kompozicijama  Duška Gojkovića bio je Dokaz berba 2011. cabernet sauvignon vinarije Despotika iz Smederevske Palanke. Cilj ove vinarije je da kroz proizvodnju vina vrhunskog kvaliteta, od najboljeg grožđa iz sopstvenih vinograda, promoviše srpsku enološku tradiciju i kulturu. Koristeći iskustvo nasleđeno od predaka u kombinaciji sa savremenim znanjima želi da na ovaj način svetu pokaže lepšu stranu Srbije.

Zavaljeni u poslednjem redu u udobnim sedištima, sa čašom vina u ruci, niko na nas nije obraćao pažnju. I kako bi, kad je baš u tom trenutku krenuo  sa svirkom Big Band, a nekoliuko minuta kasnije uz veliki aplauz pridružio im se i virtuoz na trubi gospodin Duško Gojković.
Bila je to nezaboravna svirka od sat ipo vremena, tada pomislite kakav sam ja srećnik jer sam imao priliku da uživam u ovakvom događaju. Sve kompozicije bile su odsvirane podjednako dobro ali ja ipak moram da izdvojim jednu baladu koja mi je uz vino bila potpuni pogodak.
Bila je to Five O' Clock in the Morning sa albuma Samba Tzigane izdata 2006. godine,  kompozicija koju je Duško Gojković  napisao da bi odao poštovanje Miles Davisu. Koga je inače lično poznavao i koju mu je  mnogo puta pomogao  dok je živeo u New Yorku.  Naslov kompozicije je "U 5 ujutru " iz razloga što su nakon završenih svirki u ranim jutarnjim satima Miles Davis i on dugo šetali
pustim ulicama Brodveja razgovarajući o džezu.

Zavrteo sam vino u čaši, duvačka sekcija Big band  sastavljena od truba, saksofona i trombona zasvirala je nežne tonove koji su pomogli da se miris vina razvije na vazduhu i najavi impresiju slatkog ukusa vanile i suvih šljiva. Kada sam uzeo par gutljaja Duško Gojković je krenuo da svira trubu s dampferom( prigušivač trube), bio je to taj specifični zvuk, po kome je bio poznat i Miles Davis nabijen emocijama i očaravajući, prigušen, a opet snažan,a sve to uz pratnju nežnih ritmova ritam sekcije. Dokaz je sve to lepo pratio svojom snagom, ekstraktivnošću, bogatim voćnim i začinskim aromama.
Zatvorio sam oči, a zvuk trube me je odveo na puste ulice Brodveja, vino je bilo tu da  moju maštu još više rasprši i da na trenutak zamislim Miles Davisa i Duška Gojkovića na tim istim ulicama. Kada sam ponovo otvorio oči bio sam siguran da ispred sebe  imam živi dokaz vrhunskog muzičara tu ispred mene na bini i sjajnog vina u mojoj čaši.
Živeli!